Popularnost Minecrafta je tolika da je inspirisala holivudski film A Minecraft Movie, sa Džekom Blekonom i Džejsonom Momoom u glavnim ulogama, koji bi trebalo da bude objavljen u aprilu 2025. godine.
Zašto je Minecraft toliko privlačan deci?
Stručnjaci smatraju da iza uspeha Minecrafta i sličnih igara stoje duboki psihološki – pa čak i evolutivni – faktori. Ove igre koriste urođeni instinkt koji svi posedujemo, a koji je ključan za uspeh naše vrste – želju za građenjem.
Ako bolje razmislimo, deca oduvek vole da prave stvari – bilo da su to peščani zamkovi, utvrđenja ili kućice na drvetu. Tu su i drvene kocke, plastelin i Lego kockice. Minecraft je, na neki način, samo moderna digitalna verzija ovakve igre. Ali zašto je građenje tako neodoljivo za decu?
Psiholog Piter Grej, koji proučava načine na koje deca uče, objašnjava za BBC da svi sisari imaju potrebu za igrom dok su mladi. Predatori vežbaju hvatanje plena, dok se životinje koje su lovina igraju bežeći i skrivajući se.
“Igraju se onoga što im je najvažnije za preživljavanje i kasnije razmnožavanje,” kaže Grej. Ljudi se razlikuju od ostalih životinja po tome što se naše preživljavanje oslanja na sposobnost da gradimo – od koliba od blata do alata za lov i sakupljanje hrane.
“Zato nije iznenađujuće da je prirodna selekcija obdarila mlade ljude snažnim instinktom da se igraju građenja,” dodaje on.
Grej primećuje da deca takođe vole igre koje uključuju jezik, maštu ili društvena pravila – sve u sklopu pripreme za odrasli život.
Ono što deca odluče da grade i kako to rade obično odražava kulturu u kojoj odrastaju.
“Ne treba da nas čudi što ih danas privlače igre na računarima – niti bi nas to trebalo brinuti. Deca instinktivno znaju da su to veštine koje im je potrebno da razviju“, kaže Grej.
Računari i potreba za građenjem
Džulijan Togelijus, kompjuterski naučnik sa Univerziteta u Njujorku, primetio je poriv za građenjem i kod svog sina, koji još nema ni tri godine. U vrtiću odmah počinje da pravi tunele kako bi kroz njih mogao da provlači igračke – vozove i kamione. Kada malo poraste, računari će mu, najverovatnije, postati neodoljivi.
Posebno su privlačne igre poput Minecrafta, koje omogućavaju igračima da istražuju i kreiraju bez unapred zadatih ciljeva. Togelijus ističe da su takve igre posebno pogodne za decu jer olakšavaju interakciju sa računarima.
“U Minecraftu je stvaranje nečega direktno i jednostavno. Mnogo je lakše nego pisati kod. Drugim rečima, igre poput ove zadovoljavaju prirodnu potrebu za građenjem, dok klasični računar može biti prepreka tom impulsu, naročito za decu“, kaže on
Društveni aspekt igre
Međutim, kreativnost nije jedini razlog zašto je Minecraft privlačan. Pored “sandbox” moda, koji igračima omogućava neograničenu slobodu u kreiranju, tu je i “Survival Mode”, gde igrači moraju da se bore protiv neprijatelja. Minoti primećuje i da igra ima snažnu društvenu dimenziju. Kada njegova deca ne mogu da se vide sa prijateljima ili rođacima, sastaju se u igri.
“Postaje im neka vrsta virtuelnog mesta za druženje,” kaže on.
Zbog toga je možda najbolje posmatrati Minecraft kao digitalni ekvivalent igrališta – mesto gde deca mogu pronaći svoju nišu, istraživati i izražavati se kroz različite stilove igre.
Togelijus je čak istraživao kako način igranja u Minecraftu može otkriti aspekte ličnosti igrača. Njegovo istraživanje pokazuje da, zahvaljujući slobodi koju igra pruža, igrači izražavaju svoje karakteristike mnogo lakše nego u klasičnim igrama poput Asteroids, gde je cilj isključivo uništavanje meteora.
Minecraft je, dakle, mnogo više od obične igre – on je alat za učenje, kreativnost i socijalizaciju, koji deca koriste na način koji im najviše odgovara.
